У наставку можете да сазнате све о историји Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, али и изучавања права уопште, по различитим насловима, односно временским периодима.
Бања Лука је кроз своју историју имала развијену правничку дјелатност, истакнуте правнике и познаваоце права много прије него што је добила факултет за изучавање правних наука.
Након оснивања, Правни факултет у Бањој Луци је нераскидиво повезан са идејама правде и слободе, а за народ Крајине и Републике Српске је представљао и представља институцију која са собом носи и активан ангажман на унапређењу и побољшању стања у друштву.
У наставку можете да сазнате све о историји Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, али и изучавања права уопште, по различитим насловима, односно временским периодима.
Бања Лука је у вријеме аустроугарске владавине, као и за вријеме Краљевине Југославије, била стјециште најбољих правника из области шире Крајине. Бањалучки и крајишки правници су се у то вријеме школовали у Београду, Загребу и Бечу, те су знање које су стицали у тим градовима преносили у Бању Луку, тако помажући суграђанима и подстичући развој града.
Ратни вихори који су запосјели Бању Луку су за омладину Крајине значили и борбу за дуго сањану слободу. За вријеме балканских као и оба свјетска рата, млади људи Крајине који су изучавали права, махом су се стављали у службу помагања народу, храбро корачајући у првим редовима у борби против агресора и окупатора, док је школовање стављано ad acta, до неких бољих времена.
Након побједе над силама осовине, народ Крајине, који је дао највеће жртве за слободу тадашње Југославије, није добио свој универзитет. Ипак, 1949. године са радом почиње Универзитет у Сарајеву, у оквиру којег је дјеловао и сарајевски Правни факултет. У том периоду, Крајишници на студије права иду у Сарајево, Београд и Загреб.
Зачетак првог бањалучког Правног факултета се јавља 1960. године када је у граду на Врбасу отворен деташман Правног факултета из Сарајева, у склопу децентрализације високог образовања у Народној Републици Босни и Херцеговини. У то вријеме политичким снагама и индустријалцима постаје јасно да један централни универзитет и по један факултет са сједиштем у Сарајеву не могу да задовоље све веће потребе привреде и друштвене заједнице за високостручним кадровима. Тако је одлучено да ће Бања Лука напокон добити дуго очекиване високошколске установе.
За само десет година у Бањој Луци почело је да ради пет факултета (Правни, Економски, Електротехнички, Машински и Технолошки факултет), као и двије више школе (Виша педагошка и Виша економско комерцијална школа).
Правне науке су се у почетку изучавале у оквиру Центра за стручно оспособљавање кадрова, односно јавних службеника. Тада је студиј права организован само за ванредне студенте.
Нешто касније, у периоду од 1969. до 1973. године, правни студиј организован је у оквиру Радничког универзитета у Бањој Луци, а у јесен 1973. године формирано јеОдјељење Правног факултета из Сарајева са сједиштем у Бањој Луци. Те 1973. године организован је редовни и ванредни студиј, на који је уписано 1 137 студената, од којих је 519 било редовних.
Како се број студената права повећавао из године у годину, уз сагласност тадашње Скупштине Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, Скупштина општине Бања Лука донијела је 6. фебруара 1975. године одлуку о оснивању Правног факултета као самосталне организације удруженог рада из области науке и високог образовања. Правни факултет у Бањој Луци одмах је добио статус организације од посебног друштвеног интереса.
Скупштина општине, као оснивач, именовала је тада за првог декана др Радована Хрњаза, тадашњег секретара Скупштине општине Бања Лука. Након шестомјесечне оснивачке фазе, Правни факултет у Бањој Луци почео је са радом 1. септембра 1975. године. У октобру 1975. године изабрани су органи факултета, конституисана је радна заједница, донесени су потребни акти факултета, а формиране су Студентска служба и Синдикална организација. Факултет је почео са радом са шест наставника и два асистента.
Већ сљедеће године, студенти Правног факултета се организују и заједно са својим професорима оснивају и Лист студената права „Iustitia 1976“, који је данас најстарији студентски лист у Републици Српској.
До 1986. године просјечан број уписаних студената је био 350, а у периоду од 1986. до 1991. године број уписаних студената годишње се смањује на 100 до 150. Смањен број студената у овом периоду је био посљедица усклађивања уписне политике на факултету са потребама привреде, правосуђа и друштвених дјелатности за правницима.
Бањалучки Правни факултет, који је међу грађанима колоквијално назван „Право“, није имао сталну локацију на којој је био смјештен, све до марта 1981. године. Тада су направљени објекти Универзитетског центра са 12 000 квадратних метара корисног простора, у које су се уселили, поред нашег факултета и Економски, Машински и Технолошки факултет.
Правнички кадар са бањалучког Правног факултета са својим стручним знањима учествује у стварању Републике Српске, од друге половине 1991. до 9. јануара 1992. и доношења Устава Српске Републике Босне и Херцеговине (28. фебруара исте године), а након тога се одређени број студената и академског особља укључује и у одбрану створене Републике. Наш факултет тако постаје једна од државотворних институција, а глас права постаје и глас развоја Републике.
У вријеме четворогодишњег грађанског рата, од 1992. до 1995. године, Правни факултет радио је у отежаним условима. Студенти су у великом броју били на ратишту и долазили су на факултет само повремено. Као посљедица ратних збивања, један број студената се исписао са факултета и отишао у Србију, Хрватску или иностранство. Ратна збивања прориједила су и наставни кадар, те је једна петина наставника и сарадника напустила факултет. Међутим, из Сарајева и Загреба дошао је и нови наставни кадар, тако да и поред свих тешкоћа није било прекида у раду факултета.
У ратним годинама број студената није опадао без обзира на исписе. О томе најбоље говори податак да је и тих година Правни факултет уписивало од 200 до 300 бруцоша. За само двије послијератне године наш факултет се потпуно вратио у стари колосијек. Тако је у школској 1994/1995 години у прву годину студија уписано више од 350 бруцоша, а на факултету је у то вријеме било двадесет стално запослених доктора наука.
Тих послијератних година на нашем факултету успјешно се организовао и научноистраживачки рад. О томе најбоље свједоче подаци о броју објављених монографија, уџбеника и других научних и стручних радова, бројни научни пројекти и учешће наших професора на многим научним скуповима, округлим столовима, стручним симпозијумима и тематским конференцијама на простору бивше Југославије и у иностранству.
Уласком у нови миленијум Правни факултет се одлучио за модернизацију наставног процеса и усклађивање студијских програма са најеминентијим студијама права у свијету.
Правни факултет Универзитета у Бањој Луци реализује сва три степена високошколског образовања [основни студиј, постдипломски магистарски студиј/постдипломски мастер студиј и докторски студиј (који је тренутно у припреми)]. Све донедавно постојао је и тзв. први степен, који је студентима давао заокружена знања за вишу стручну спрему. Ради усавршавања дипломираних правника факултет је организовао више семинара за полагање правосудних и нотарских испита, као и наставу за специјалистичке студије из разних области права.
У наставно-научном процесу ангажовано је 28 сталних наставника и сарадника са пуним радним временом, осам професора са уговором о дјелу и четири професора који су ангажовани у допунском радном времену. На факултету су запослена и два професора за енглески језик и Енглеску правну терминологију и за руски језик и Руску правну терминологију. Тренутно на факултету студира преко 2 000 студената.
Факултет је самостални издавач два научна часописа који излазе једном годишње. Ти часописи су „Српска правна мисао“ и „Годишњак Правног факултета“. Факултет помаже Удружењу правника Републике Српске при издавању часописа „Правна ријеч“. Правни факултет, сваке године, заједно са поменутим удружењем организује међународну конференцију правника под називом „Октобарски правнички дани“, на којој је до сада учествовало неколико хиљада правника из цијелог свијета. Поред те сталне конференције, Правни факултет организује и научне скупове, семинаре и радионице правног, социолошког и политиколошког карактера, самостално и у сарадњи са другим домаћим и међународним институцијама и организацијама.
Студенти на Правном факултету имају неколико својих организација. Студенти имају и своје представнике у наставно-научном вијећу, које бирају гласањем сваке године. Званично студентско представничко тијело је Студентски савез Правног факултета, а на факултету дјелује још и Студентска организација Правног факултета. На факултету од 1976. године излази и Лист студената права Iustitia 1976. Активни су и ABEA, ораторска секција Institutio Oratoria, као и Дебатни клуб. Такође, спортисти Правног факултета се такмиче под заставом факултета, и до данас су освојили прегршт медаља (нарочито су успјешни били кошаркаши и фудбалери).
Проф. др Радован Хрњаз 1975-1979
Проф. др Ленко Мандић 1979-1981
Проф. др Мићо Царевић 1981-1983
Проф. др Рајко Кузмановић 1983-1985
Проф. др Ђуро Вуковић 1985-1987
Проф. др Драго Ледић 1987-1989
Проф. др Вјекослав Видовић 1989-1991
Проф. др Милош Бабић 1991-1996
Проф. др Рајко Кузмановић 1996-2000
Проф. др Милорад Живановић 2000-2008
Академик проф. др Витомир Поповић 2008-2016
Проф. др Петар Кунић 2016-2017
Проф. др Жељко Мирјанић 2017-/
У четвртак 6. фебруара 2020. године Правни факултет Универзитета у Бањој Луци обиљежава 45 година постојања и успјешног рада.
Позивамо наставнике, сараднике, студенте и све пријатеље Правног факултета да нам се придруже на пригодној свечаности која почиње у 10 часова као и предавању декана Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зорана Мирковића које ће се одржати 5.2. у 14 часова.
Програм манифестација поводом обиљежавања 45 година рада Правног факултета Универзитета у Бањој Луци
Уторак, 4.2.2020. године у 10 часова, Културни центар „Бански двор“
Конференција „EUacquis 2020“
Сриједа, 5.2.2020. године у 14 часова, Правни факултет
Предавање декана Правног факултета Универзитета у Београду, проф. др Зорана Мирковића на тему: „Развој правног образовања код Срба“
Четвртак, 6.2.2020. године у 10 часова, Правни факултет
Свечана академија поводом обиљежавања 45 година успјешног рада и постојања Факултета и промоција дипломираних правника и мастера права
Петак, 7.2.2020. –Субота, 8.2.2020. године, Правни факултет
Међународни научни скуп од посебног значаја:
„Трансформативне технологије: правни и етички изазови XXI вијека“
© 2024 Правни факултет Универзитета у Бањој Луци. Сва права задржана. Веб-дизајн: Дигиталац