Наша историја

Бања Лука је кроз своју историју имала развијену правничку дјелатност, истакнуте правнике и познаваоце права много прије него што је добила факултет за изучавање правних наука.

Након оснивања, Правни факултет у Бањој Луци је нераскидиво повезан са идејама правде и слободе, а за народ Крајине и Републике Српске је представљао и представља институцију која са собом носи и активан ангажман на унапређењу и побољшању стања у друштву.

У наставку можете да сазнате све о историји Правног факултета Универзитета у Бањој Луци, али и изучавања права уопште, по различитим насловима, односно временским периодима.

ПОЧЕЦИ ИЗУЧАВАЊА ПРАВА У БАЊОЈ ЛУЦИ ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ (1960-1975)

До средине двадесетог вијека у Бањој Луци није постојала могућност правничког образовања. Крајем 1950-тих година јавља се потреба за све већим бројем школованих правника који треба да подмире потребе управе, правосуђа и привреде у граду који доживљава брз развој. Тих година у бившој Југославији долази до снажног ширења високог школства, нарочито у области друштвених наука, које је пратило велико интересовање грађана за студирањем. У исто вријеме је постојала повољна политичка и друштвена клима за децентрализацију високог образовања у читавој држави, па и у тадашњој Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини (СР БиХ).

Стога су већ од 1960. године у Бањој Луци организоване студије права. Уз велику кадровску помоћ Правног факултета у Сарајеву, чији су професори и асистенти изводили наставу, студије су прво биле организоване у оквиру Центра за стручно оспособљавање кадрова, односно јавних службеника, да би у периоду од 1969. до 1972. правни студиј био прикључен тада новооснованом Радничком универзитету. У јесен 1972. године формирано је Одјељење Правног факултета у Сарајеву са сједиштем у Бањој Луци.

Тада су први пут организоване редовне студије, уз до тада постојеће ванредне студије, за који је постојало велико интересовање. Подаци о уписаним студентима у школску 1972/1973. годину говоре у прилог изузетном интересовању и великој потреби оснивања правног факултета у Бањој Луци (укупно је уписано 1137 студената а од чега 519 редовних).

У овом периоду је изражен недостатак просторних капацитета за одржавање наставе. Нарочито је недостајао простор за одржавање вјежби по групама, консултације, семинаре, сале за наставу и провјеру знања. Настава се одржавала на више локација, а све су се налазиле у непосредној близини данашње зграде Факултета.

Тенденција константног раста броја студената значајно је допринијела и убрзала одлуку Скупштине Општине Бања Лука (СО Бања Лука) о оснивању Правног факултета. Сагласност на доношење одлуке претходно је дала Скупштина СР БиХ, те је Правни факултет 6. фебруара 1975. основан као самостална високошколска установа.

Одлуком о оснивању Факултет је добио статус организације од посебног друштвеног значаја, а истовремено су формирани и привремени органи Факултета. На мјесто декана именован је проф. др Радован Хрњаз, тадашњи секретар СО Бања Лука. Формиран је и Савјет факултета на чијем челу је био мр Стојан Богосавац, као и Комисија матичара којој је повјерено усвајање привременог наставног плана и избор наставника и сарадника.

Предсједавајући Комисије матичара био је академик Хамдија Ћемерлић, редовни професор Уставног права на Правном факултету у Сарајеву, декан у два мандата овог факултета и ректор Универзитета у Сарајеву. Поред њега, у Комисији су, као чланови, били и проф. др Никола Стјепановић, редовни професор Управног права на Правном факултету Универзитета у Београду, такође декан тог факултета, потом академик проф. др Руди Киовски, редовни професор Радног и социјалног права и декан Правног факултета у Љубљани, проф. др Борислав Благојевић, редовни професор Грађанског права, декан Правног факулета у Београду и ректор Универзитета у Београду, проф. др Богдан Златарић, редовни професор кривичног права Правног факултета у Загребу, проф. др Ђорђо Самарџић, редовни професор Опште историје државе и права и декан Правног факултета у Сарајеву и проф. др Војислав Оташевић, професор Машинског факултета. За секретара Комисије именован је Милојко Ћурковић, који ће касније бити и први секретар Факултета. Оснивачким актом је било предвиђено да Правни факултет почне са радом у септембру 1975. године, што је и остварено 27. септембра када је почела школска 1975/1976. година.

Почетком рада Факултета успјешно је окончана оснивачка фаза и престао је мандат члановима Комисије матичара, а изабрани су стални органи Факултета. Избор проф. др Радована Хрњаза на мјесто декана је потврђен, чиме је он постао први декан нашег факултета.

Факултет одмах по оснивању доноси потребне акте – Статут и акт о систематизацији радних мјеста, те формира своје органе – Збор радника, Научно-наставно вијеће, Савјет факултета и организационе јединице (наставна јединица, секретаријат, библиотека, научно-истраживачки центар).

Велику подршку у оснивању Факултета дали су органи локалне власти: Извршни одбор СО Бања Лука чији је предсједник био Мирко Мајкић и Комисија за високо школство СО Бања Лука чији пресједник је био академик проф. др Рајко Кузмановић. Подршка је стизала и са других правних факултета тадашње Југославије, највише са Правног факултета у Сарајеву који је кадровски подржао новоосновани факултет. Правни факултет у Загребу и Правни факултет у Београду су подржали стасавање научно-наставног кадра кроз послиједипломске студије, а повремено су пружали помоћ и у организовању наставе.

ДЕЦЕНИЈА УСПЈЕШНОГ РАДА (1975-1985)

Одмах по оснивању Факултет се суочио са потребом стварања сопственог наставно-научног кадра, као и са рјешавањем питања одговарајућег намјенског простора у коме би Факултет био смјештен. Ова два задатка дошла су до изражаја нарочито због тога што је Факултет у првој деценији постојања уписивао велики број студената – просјечно 350 редовних и 600 ванредних студената годишње. Због тога се у овом периоду озбиљно и систематично приступа ангажовању већ искусних професора са других правних факултета у земљи, али и окупљању и запошљавању великог броја младих правника који дипломирају на Факултету и постају асистенти. Већ деценију након оснивања, Факултет је ангажовао 21 наставника и 10 сарадника.

У овом периоду је трајно ријешено и питање смјештаја Факултета. Завршетком изградње дијела комплекса универзитетског центра 1981. године Правни факултет добија свој простор. Универзитетски комплекс је изграђен по пројекту Пројектног завода „Војводина“ из Новог Сада, стога не чуди сличност у спољашњем изгледу зграде Правног факултета у Новом Саду и Правног факултета у Бањој Луци. Технички се опремају студентска, правна и финансијска служба, сале за извођење наставе, кабинети за наставнике и сараднике, као и библиотека и читаоница за студенте.

Већ 1980. године на Факултету се организују постдипломске студије из више грана права, као специјалистичке, магистарске и докторске. Факултет одмах започиње и издавачку дјелатност, те је 1977. године покренут и први академски часопис Факултета „Годишњак Правног факултета “, који непрекидно излази до данас.

РАТНЕ ГОДИНЕ (1992-1995)

У вријеме грађанског рата (1992-1995) Факултет ради у отежаним условима, али не прекида свој рад. О овоме свједоче архивски записи по којима је у периоду од 1993. године до 1996. године одржана 21 сједница Научно-наставног Вијећа, на којима су, између осталог, разматрани избори у звања и редовно одржавање наставе на основним, магистарским и докторским студијама. Почетком ратних дејстава дошло је до флуктуације у редовима наставника и сарадника – једна петина је напустила Факултет, али је истовремено примљен значајан број академског особља са правних факултета из Загреба и Сарајева. Велики број студената, њих око 300, али и пет професора и асистената, мобилисани су као војни обвезници. Према подацима Команде Студентске бригаде, само једне од јединица Војске Републике Српске, чак 10% њених припадника чинили су студенти Правног факултета, у највећој мјери студенти прве године. Нажалост, пет студената Правног факултета је изгубило живот: Далибор Станивуковић, Синиша Јокановић, Саша Весић, Дарко Маринковић и Раде Ђурић.

Чињеница да је дио наставног особља и велики број студената био на ратишту стварала је потешкоће у извођењу наставе. Управа Факултета због тога усваја флексибилнији приступ, те се уводе годишње овјере семестара, надокнада наставе радним суботама, ванредни испитни рокови, али су све вријеме очувани критеријуми знања на високом нивоу. Важно је споменути да ни у ратним годинама број нових студената није опадао, упркос константном испису. У овом периоду Факултет је просјечно уписивао 250 студената годишње. Због ратног стања у држави, средства финансирања су била ограничена па је Факултет самофинансирањем покушао да обезбиједи средства за нормалан рад.

У току рата и непосредно након завршетка рата средствима које је обезбиједила Влада Републике Српске дограђен је трећи спрат зграде на којем се смјешта Архитектонско- грађевински факултет. Поред поменутог факултета, просторије Правног факултета су стављене на располагање и Шумарском и Електротехничком факултету.

У овом периоду, тачније 1994. године уз подршку Владе Републике Српске, основан је још један академски часопис „Српска правна мисао“, који до данас непрекидно излази.

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ НА РАСКРШЋУ МИЛЕНИЈУМА (1996-2007)

По успостављању мира у Босни и Херцеговини Правни факултет наставља свој рад у новим околностима. Бања Лука постаје de facto главни град Републике Српске, а Универзитет у Бањој Луци и Правни факултет носиоци високог образовања у Републици Српској. У првим послијератним годинама повећава се број студената уписаних на прву годину и достиже просјечно 350, да би 2000. године на прву годину било уписано преко 500 бруцоша. На Факултету је у овом периоду било стално запослено двадесет доктора права.

Обнавља се рад постојећих студентских организација (Савез студената) и стварају се нове. Центар за реторику и говорништво Institutio oratoria и његов оснивач проф. др Никола Мојовић 2003. започињу традицију такмичења у бесједништву, која успјешно траје до данас. Студентски лист „Iustitia” поново излази.

Назиру се почеци клиничког образовања студената кроз организацију правних клиника из грађанског процесног права, људских права, кривично-процесног права и управно-процесног права. Под покровитељством Предсједника Републике Српске и Народне скупштине Републике Српске организује се први већи научни скуп под називом „Изградња и функционисање правног система у Републици Српској“ који је одржан у јуну 1997. и окупио је око 120 научника и стручњака из свих области права. У овом периоду дошло је до обнове специјалистичких студија која су била усклађена са магистарским студијама из истих области.

У овом периоду запошљавају се и четири асистента, чиме почиње подмлађивање научно-наставног кадра, али и кадровске припреме за прелазак на студирање према принципима Болоњске декларације.

СТУДИРАЊЕ ПО ПРИНЦИПИМА БОЛОЊСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ (од 2007. до данас)

Доношењем Закона о високом образовању 2006. године у Републици Српској је започела нова епоха високог образовања, усклађена са принципама Болоњске декларације. Правни факултет је настојао одговорити захтјевима времена и прилагодио је свој традиционални наставни план и програм. Прву генерацију студената права који су студирали по новом програму који предвиђа веће укључивање студената кроз бодовање предиспитних обавеза Правни факултет је уписао академске 2007/2008. године. Након три године искуства у спровођењу болоњских принципа у наставном процесу, Правни факултет усваја коначну верзију наставног плана и програма који се уз мање измјене и данас примјењује. Студијски програм је организован у три циклуса студија: први циклус у трајању од 4 године који се вриједнује са 240 ECTS бодова, други циклус који траје годину дана и води до звања мастера права и додатних 60 ECTS бодова, те трогодишњи трећи циклус којим се стиче академско звање доктора правних наука и који је организован од академске 2019/2020. године. Сви предмети су постали једносеместрални, а уведени су и изборни предмети на трећој и четвртој години студија.

Правни факултет 2008. године доживљава значајну статусну промјену – губи правни субјективитет и постаје организациона јединица унутар Универзитета. Упркос смањеним овлашћењима и финансијској несамосталности, у овом периоду Факултет се интензивно развија.

Упоредо са реформом студија права, Факултет темељно обнавља своју инфраструктуру. Зграда Факултета је реновирана, опремљена је судница за симулације суђења и свечана мултимедијална сала, изграђен је лифт, а обезбјеђена је и савремена информатичка опрема за наставно особље и студенте. Почетком 2019. године око зграде Факултета уређен је парк, а 2024. године Факултет добија додатни простор на трећем спрату који је до тада користио Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет.

Континуираним пријемом квалитетних сарадника у радни однос, који су по правилу били најбољи студенти у генерацији, настојало се ријешити кадровско питање нове генерације професора и обезбиједити континуитет у одвијању наставног и научног процеса.

У претходних педесет година постојања, Правни факултет је успјешно превазишао бројне изазове и створио препознатљиву традицију правничког образовања. Суочавајући се са захтјевима изврсности које академска заједница свакодневно поставља, Правни факултет наставиће развијати визију о унапријеђењу наставног и образовног процеса, континуираном иновирању наставних планова и програма, практичном образовању студената, развијању програма цјеложивотног учења, подстицању међународне сарадње и академске мобилности како студената тако и наставника и сарадника, подизању стандарда квалитета и динамике издавачке дјелатности, објављивању научних радова у индексираним часописима и развоју научно-наставног подмлатка.