Правна медицина

Упознавање студената са основама психопатологије, судске медицине и форензичке психијатрије. Поремећаји психичких функција, мождани органски психосиндром, болести зависности, афективна стања, неуротски поремећаји, поремећаји личности, психотична стања, параноидна стања, интелектуални дефицити, остале акутне и хроничне душевне болести, судско-психијатријска вјештачења у области кривичног и грађанског права, аспекти форензичке психијатрије и вјештачења у другим областима права, вјештачење мобинга, присилна хоспитализација, мјере безбједности, информациони системи у форензичкој психијатрији, телепсихијатрија, танатологија, класификација и квалификација тјелесних повреда, идентификација, судко-медицинска обдукција, судско – мединцинска вјештачења, убиство, обухватају садржај предмета правне медицине.

Савладавањем програма предмета, путем планираних активности, очекује се да студент буде оспособљен да зна основна медицинска знања потребна за рад правника, те да може да води квалитетан дијалог са медицинским стручњацима и да разумије медицинску проблематику са којом долази у контакт током обављања дјелатности у правосудним и другим органима, те да буде едуциран да руководи доказним радњама у сфери медицинских вјештачења. Дипломирани правник је оспособљен захваљујући усвојеним информацијама из правне медицине да препознаје основне медицинске чињенице са којима се сусреће у судским предметима, а стеченим знањем може квалификовано да ангажује адекватне медицинске стручњаке-вјештаке да дају прецизна објашњења.

[1] Ратко Ковачевић, Правна медицина, Правни факултет, Бања Лука, 2008;

[2] Милан Стојаковић, Правна медицина, Арт принт, Бања Лука, 2012;

[3] Ј. Марић, М. Лукић, Правна медицина, Барекс, Београд, 1998;

[4] Милан Стојаковић, Посттрауматски стресни поремећај, Филозофски факултет, Бања Лука, 2003;

[5] Борислав Капамаџија, Форензичка психијатрија, Медицинска књига, Београд, 1989;

[6] Милан Стојаковић, Депресивни поремећаји реперкусије мобинга, Арт принт, Бања Лука, 2011.