Живот у данашњем свијету не може се замислити без закона и норми које су грађани дужни поштовати. Право укратко можемо назвати системом норми људског понашања које прописује држава. Уколико дође до његовог кршења, држава то кршење и санкционише.

Своје изворе право налази прије свега у правди а онда и у моралу, философији, обичајима и етици.

Историја права је историја цивилизације

Историја права је блиско повезана са развојем модерне цивилизације. Још од најстаријих времена људи су схватили да се без развоја одређених правила понашања не може очекивати и развој друштва. Права су своју највећу експанзију и поштовање добила у доба старог Рима. Римско право је настало под великим утицајем грчке филозофије и животног искуства, али су његова детаљна правила развијена од стране професионалних правника који су се правима бавили из најљепших побуда. Тада настало право касније је постало основ за модерно право на европском континенту.

Права су покретач друштва

Стари Римљани су права доживљавали као нешто што је дато провиђењем и у пар својих изрека су описали шта то право представља и какво оно треба да буде. Те изреке су:

Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere (Прописи права су: поштено живјети, другог не вријеђати, сваком дати оно што му припада).

Fiat iustitia et pereat mundus (Нека буде правда, макар пропао свијет).

Ius est ars boni et equi (Право је умијеће доброг и праведног).

Iusticia est constans et perpetua voluntas ius suum quique tribuendi (Правда је стална и трајна воља свакоме дати право које му припада).

Правници и развој

Правом односно правима се професионално баве стручњаци који су специјализовани за обављање послова у вези са правима. Ова специјализација се обавља на правним факултетима. У зависности од подручја дјелатности или службе у којој раде, послови правника могу да се разликују у огромној мјери. Тако имамо правнике који се баве адвокатуром, судским функцијама, политиком, академским радом, економијом, савјетничким пословима, регулисањем тржишта итд. Заједничка карактеристика за све њих је да су права одабрали као свој позив тако доприносећи напретку цивилизације и друштва у којем живе.

Уколико је право у једној држави добро и стабилно, уколико постоји владавина права и правна држава у пуном смислу те ријечи, онда та земља има основне предиспозиције за напредак у будућности. Правничка професија ту игра одсудну улогу, јер правници стварају и проводе права, тако дајући могућност свим осталим секторима у држави да функционишу на прави начин.

Правници држе саставне дијелове државног апарата на окупу и омогућавају фунцкионисање државе у различитим областима. Правнички позив је зато прије свега позив који треба да буде моралан, поштен и етички исправан. Он је conditio sine qua non (услов без којег се не може) за постојање, развој и напредак друштва и државе.

Глас права је глас развоја државе.